Отворена изложба Класично, модeрно, визионарско у стваралаштву Саве Шумановића

Уметнички фонд Галерије слика „Сава Шумановић“ у Шиду броји 417 дела и представља незаобилазан сегмент за познавање сликарског опуса Саве Шумановића. Поред чувања сећања, уметничких дела и личних предмета великог уметника, Галерија има сталну обавезу да његово стваралаштво проучава у складу са савременим научним методологијама и представља у складу са актуелном музејском праксом.

Свечаним отварањем изложбе Класично, модeрно, визионарско у стваралаштву Саве Шумановића Галерија слика „Сава Шумановић“ традиционално је обележила дан рођења Саве Шумановића. Изложба је настала као резултат промишљања и анализа учесника научног скупа организованог у Галерији 20. јуна 2014. године. Научни скуп и пратећа изложба слика организовани су у оквиру 16. Меморијала Саве Шумановића, манифестације која је установљена још 1962. године, са идејом да се на обухватан и увек нов и различит начин представи дело овога српског великана уметности модернизма.

Истичемо, да се ради о првом научном скупу, на коме су учествовали и представили своја истраживања стваралаштва Саве Шумановића угледни професори, научници и стручњаци из области српске националне уметности ХХ века. Изложбом Класично, модерно, визионарско у стваралаштву Саве Шумановића јавности су представљена дела која су подстакла учеснике научног скупа да изнесу резултате својих истраживања, тј. своје оригиналне ставове и тумачења дела и идеја Саве Шумановића. Различитост њихових интересовања, као и методолошких приступа, условили су концепцију саме изложбе, што истовремено представља њену највећу вредност и аутентичност. Изложена дела, тематски и хронолошки разнородна, повезује чињеница да су баш она била повод и узрок истраживања учесника научног скупа, дела смишљено изабрана са циљем да отворе нова тумачења, те представљају прави доказ богате вишеслојности и вишезначности стваралаштва Саве Шумановића.

Др Лидија Мeреник, професор модерне уметности на Филозофском факултету универзитета у Београду, свој рад посветила је анализи Шумановићевог дела у контексту његовог последњег великог циклуса Шидијанке. Ослањајући се „на мултидисциплинарни методолошки приступ – у распону од културне историје, преко иконологије, до постструктурализма“ – она је указала на неколико кључних тема као што су „настанак, порекло и идентитет Купачица, затим историјски-иконолошко-културолошки предложак односно предлошци који су утицали на стварање овог циклуса“ и коначно пружила одговор на већ деценијама присутно питање да ли циклус Купачице треба посматрати као модерно и модернизам. Истовремено, ауторка је указала да циклус Шидијанке карактерише обележје велике синтезе на више планова: синтезе две Шумановићеве омиљене и у то доба најпожељније сликарске теме – акта и пејсажа и синтезе реализма са елементима класике и, потом, фабулације.

Др Јерко Денегри такође се у свом раду бавио темом Шидијанки као позном фазом у Шумановићевом опусу. Истичући циклус Шидијанки као „велико финале уметниковог целокупног опуса, јединствено тематско и стилско поглавље какво нема успоредбе било са чиме, не само у претходном Шумановићевом него ни у домаћем, па чак ни у међународном сликарству раздобља у којем ова непоновљива сликарска целина настаје“. Детаљно анализирајући Шумановићево стваралаштво, он је указао да ма колико да је, упркос здравственим тегобама, у делима „шидског периода“ у Шумановићу остала сачувана његова сликарска ерудиција, само то не би било довољно да Шидијанке буду толико узбудљиве колико заиста јесу и закључио да „Шидијанке освајају пре свега зато што их је уметник испунио страшћу своје још увек веома виталне животне енергије“.

Др Симона Чупић, професор модерне уметности на катедри за Историју уметности Филозофског факултета у Београду, своје размишљање на тему Шумановића усмерила је на уметников однос према моди, феномену времена у ком је живео и стварао. „Модни детаљи као и сродна интересовања и нови модели понашања појављују се на  Шумановићевим сликама током 20-их и 30-их година како у Паризу тако и у Шиду. Купачице се лоптом, хаљине са бретелама, сандале, балони, капе и костими за купање тек су неки од детања које срећемо – Шумановићева посредна порука о социјалном статусу, манирима, интересовањима, могућностима, јер не треба превидети да слика може да буде и моћно средство пројекције, често конструкције идентитета или корекције недовољно препознатог социјалног статуса“

Музејски саветник Жана Гвозденовић, кустос Музеја савремене уметности у Београду, свој рад је усмерила ка анализи једног дела – слици Пијана лађа. У њему је прецизно документовала историјат, проучила директне и индиректне изворе инспирације, а потом размотрила смисао и указала на даљи значај ове слике, како у оквиру Шумановићевог ауторског опуса, тако и у српској историји уметности. Истицањем паралела и разлика између Шумановићеве Пијане лађе и Жерикоовог Сплава медуза препознала је општи цивилизацијски моменат, док је анализом међусобних односа са песником, критичарем и књижевником Растком Петровићем, указала на специфичност личног контекста настанка овога дела. Као дугогодишњи кустос музеја посебну пажњу посветила је музеализацији овог дела, односно његовом месту у оквиру колекције Музеја савремене уметности у Београду.

Мр Милијана Симоновић, стручни сарадник у Заводу за унапређивање образовања и васпитања при Министарству просвете, у свом раду се бави компаративном анализом мотива пута у сликарству Саве Шумановића и поезији Растка Петровића. Она је указала на имплицитне и експлицитне споне које повезују стваралаштво, односно дела ових уметника, посебно акцентујући мотив пута. Кроз компарацију ликовног и књижевног језика двојице уметника XX века потврдила је вредности мултидисциплинарног приступа тумачењу уметничких дела и могућности које такви приступи пружају за боље разумевање прошлости и уметности.

Весна Буројевић, историчар уметности и директор Галерије слика „Сава Шумановић“ у Шиду у свом тексту, детаљном анализом садржаја и симболике три платна, као и архивске грађе и библиографије које постоје о њима, последња три Шумановићева дела тумачи као целину, односно као Триптих берачице. Налазећи на овим платнима очигледне хришћанске симболе, а свакако без жеље да Триптих берачице представи као религиозно сликарство, ауторка не може а да не укаже на њихову „религиозност“. Тумачећи ово дело настало у сусрету Саве Шумановића са трагедијом страдања у Другом светском рату, чија ће жртва и сам бити само два дана након завршетка дела, она је указала на Триптих као на својеврсну уметничку „молитву“.

Указујући још једном не само на могућности проширеног и продубљеног истраживања вредности Шумановићевог опуса у оквиру српске и регионалне историје уметности, савремена наука скренула је пажњу стручне и шире јавности, да је право место Саве Шумановића у европским оквирима. Овај научни скуп тек је почетак уметниковог темељног, научног позиционирања на европској ликовној сцени прве половине ХХ века.

У складу са основним, концепцијским опредељењем Галерије да кроз тематске изложбе редовно и систематски представља свој богати уметнички и документациони фонд, организација изложбе Класично модерно, визионарско у стваралаштву Саве Шумановића као пратећа манифестација научног скупа, учинила је доступним најширој јавности нова научна тумачења стваралаштва Саве Шумановића.

Изложба је отворена до 22. фебруара 2015. године, а прати је каталог са ауторским текстовима.

Организацију изложбе Класично модерно визионарско у стваралаштву Саве Шумановића, омогућило је и финансијски подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.