У овој кући уметник је провео рану младост и последње године живота, и из ове куће је 28. августа 1942. године одведен на стратиште.
Кућу је саградио 1867. године Паја Николић за потребе пиваре. Крајем 19. века, теча Саве Шумановића, др Драгутин Грчић, откупио кућу од П. Николића.
Млада породица Шумановић доселила се у ову кућу из Винковаца, када се Милутин Шумановић пензионисао. Сава је тада имао четири године. Породична кућа Шумановића, у којој је смештена галерија, била је издата за потребе суда.
Првобитно, кући су припадала и два суседна плаца где се налазио економски део домаћинства и објекти за послугу. Након Шумановићевог повратка из Париза, 1930. године, кућа је прилагођена потребама уметника. Сав намештај и предмети изложени у кући припадали су породици. У време национализације након другог светског рата, Персида Шумановић је успела да задржи кућу и у потпуности сачува синовљев атеље у ком је настало преко 600 слика. Госпођа Персида је овде примила Тита 1965. године, и у овој кући је преминула 1968. године.
Породица Шумановић је стара угледна шидска трговачка породица. Отац Саве Шумановића, Милутин (1862–1937), по струци је био инжењер шумарства. Око 1885. ступио је на функцију управника шумарије у Винковцима. Оженио се 1894. године Персидом Тубић (1875-1968), ћерком угледног шидског трговца Саве Тубића. Сава је био њихово једино дете.
Спомен кућа је проглашена за културно добро од великог значаја.
