Отварање изложбе ДОБРОВИЋ, ШУМАНОВИЋ, КОЊОВИЋ, ШУПУТ – ЕВРОПСКИ КОНТЕКСТИ

Поводом обележавања годишњице смрти Саве Шумановића, Галерија слика „Сава Шумановић“ у сарадњи са Галеријом Матице српске организује изложбу ДОБРОВИЋ, ШУМАНОВИЋ, КОЊОВИЋ, ШУПУТ – ЕВРОПСКИ КОНТЕКСТИ у Галерији слика „Сава Шумановић“ у Шиду

28. август – 22. септембар 2015. године

Изложба ДОБРОВИЋ, ШУМАНОВИЋ, КОЊОВИЋ, ШУПУТ – ЕВРОПСКИ КОНТЕКСТИ настала је из жеље да се јавности прикажу дела из фонда Галерије Матице српске која су након формирања сталних поставки остала у депоу. Замишљена је као један могући поглед на неке од идеја негованих у сликарству прве половине XX века – идеја подстакнутих у Европи, али до краја спроведених и обликованих тек локалним, домаћим, српским проседеом. Обједињујући радове четири аутора, чији су домети различито вредновани, изложба заговара идеју студије случаја: најпре су одабрани сликари и дела, а онда се трагало за заједничким именитељем. Насумичност избора и сродност исходишта показали су се, међутим, као упориште наведеној намери. Тако се код изабраних уметника, поред неоспорног уважавања поука ширег европског контекста, у тематском репертоару и стилском опредељењу уочава једна сродна повратничка травестија идеја. Тај новонастали, рекло би се умерени модернизам, био је припадајући могућностима, ограничењима и дометима средине, односно укуса грађанске елите која га је суштински обликовала. Добровић се одрекао кубизма и оставио за собом десетине портрета добростојеће грађанштине, Шумановић такође, замењујући у шидској изолацији лотовске кубове пусеновским темама. Коњовић је своју формалну модерност тематски скоро у потпуности ограничио на „завичајне теме“, на својеврсне модернистичке војвођанске пасторале, док се Шупут, генерацијски млађи, грађанског укуса никада и није озбиљније одрекао.

Поред бројних, пуно пута наглашених заједничких места Добровићевог, Шумановићевог, Коњовићевог и Шупутовог сликарства, посматрањем радова изложених овом приликом уочава се и једна, на први поглед чак тривијална нит – мотив дрвета. Укорењено у земљи, док гранама сеже ка небу, дрво је „биће два света“, спаја различито, спаја наизглед неспојиво. У случају одабраних уметника може бити и метафора њихових корена, земље из које су потекли, тежњи којима су стремили… И даље, крошња може бити појмљена као исход њихових различитости, домета, могућности. Може бити виђена и као начелна идеја ширине. А управо у тој и таквој ширини треба трагати за местом ових али и бројних других аутора у европском културном простору – кроз негацију идеје градирања „великих“ и „малих“ центара, односно у заговарању „величине“ простора управо кроз низ његових различитости.

Мр Тијана Палковљевић Бугарски 

историчар уметности

Изложба обухвата 43 дела – 37 слика и 6 графика − из фонда Галерије Матице српске, подељена у 4 сегмента (за сваког аутора по један) која прате текстуалне и потписне легенде, биографије и фотографије уметника и хронологије њихових животних путева, као и документарни филмови (из документације Спомен-збирке Павла Бељанског) о четворици уметника.

Изложбу прати и двојезични (српско-енглески) каталог са расправним текстом, репродукцијама свих изложених дела, биографијама и хронологијама четворице уметника.

Аутор изложбе је мр Тијана Палковљевић Бугарски.

Реализацију изложбе омогућили су Министарство културе и информисања Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу и информисање и Општина Шид.

Изложба ће бити отворена од 28. августа до 22. септембра 2015. године.

Током трајања изложбе у оквиру пратећег програма биће организована: Стручна вођења кроз изложбу, креативне радионице за децу и пројекције документарних филмова о уметницима.