Незаобилазна тема, повезана са свакодневним шетњама Саве Шумановића, јесу путеви који увек негде воде или се губе у даљини. У првом плану бескрајни пут који се уздиже ка хоризонту, који се пење узбрдо, на узвишење за размишљање. У даљини се назире пошумљени брежуљак. „Сливали су се ти сремски друмови и раскршћа у један лирски доживљај, претапали у поезију питомих простора у којима је наш сликар живео.“ (Трифуновић, Лазар Сава Шумановић“, 1965, 20)
Сава Шумановић, Предео из Срема, 1932/1934, уље на платну, ГССШ