САВА ШУМАНОВИЋ (22.01.1896-30.08.1942)

На данашњи дан, 22. јануара 1896. године, рођен је Сава Шумановић, један од наших највећих сликара XX века, који су обележили епоху модернизма на овим просторима. Иза себе је оставио опус од око 1400 дела изведених различитим техникама, од којих је 867 каталошки обрађено. У оквиру тог опуса разликујемо неколико поетика, које се углавном поклапају са местом његовог боравка-Загреб, Париз, Шид. Било да је сликао у Загребу, Паризу или у Шиду, на платнима Саве Шумановића се препознају најактуелнији уметнички токови ка његовом аутентичном „како знам и умем“ стилу. О многим његовим сликама сазнајемо на основу каталога изложби. Први пут је излагао на „Школској изложби“ у Загребу 1916. године, затим и на осталим заједничким изложбама студената и „Прољетног Салона“, а убрзо по завршеним студијама и на престижним изложбама у Паризу и Београду. Самостално је излагао од 1918 до 1939 и приредио шест самосталних изложби. У Шиду је Шумановић провео детињство и завршио основну школу. Школовање је наставио у гимназији у Земуну. У својој 16-ој години, уписао је течај сликања и цртања код професора Исидора Јунга, који га је „учио импресионистичко сликање и то на начин Сезана и Ван Гога“. Студије сликарства је завршио у Загребу, у класи професора Отона Ивековића и Клемента Менција Црнчића 1918. године. После успешно завршених студија сликарства, живео је у Загребу, Паризу и Шиду. У Паризу је боравио три пута између 1920 и 1930. године. Становао је на неколико адреса на Монпарнасу. Врло брзо се укључио у уметнички круг Монпарнаса где је могао да „другује са Крогом, Којонагијем, да се упознам са Дереном, да будем редовно у друштву дама Кики, Терезе Трез и Фернанд Бареј, Хермине Давид и покојног Паскина“. Усавршавао се на Академији Андреа Лота (Andre Lhote). Редовно је излагао на Салону независних и Јесењем салону. Шумановићева дела су коментарисана и репродукована у француским уметничким часописима. Француска влада је откупила његов Акт 1926. Већ следеће године слика свој Пијани брод који је био веома запажен и код ликовне критике и публике. Из тог периода Сава Шумановић је оставио најобимнији посткубистички опус у нашој националној уметности.Заувек је напустио Париз крајем марта 1930.године. ”Расвета париске околине, па и Нормандија(..)другачије изгледају него сремска поља и брежуљци(..)“ У Шиду, у родитељском дому, пронашао је мир и потпуно се посветио свом раду. Савладао је технологију прављења боја, дошао до сопственог уметничког израза, који је назвао „како знам и умем“. Светлост, колорит, предели око Шида, путеви, шидске улице, белина снега, расцветале воћке у баштама, сцене свакодневних послова, одмора и доколице, радови у винограду, били су највећа инспирација уметника. Поетика шидског периода најбоље се препознаје у пејзажима и актовима. “(..)Верујем да сам унео у њих бескрајну благост Срема(..)“ У Шиду је Сава Шумановић насликао циклусе „Шидски сокаци“, „Пролеће у долини Свете Петке“, „Пролеће у шидским баштама“, циклус актова у ентеријеру „Црнке из Париза“,„Шидијанке“, јединствени спој акта и пејзажа у планску композициону целину, „Дечији ликови“ и жанр сцене које ради у периоду од 1938 до 1942. У Предговору за каталог за шесту по реду изложбу на Новом универзитету, Шумановић је написао да слика „оно што види“ и да уноси у свој рад „оно што сматра најважнијим у сликарству, али без нападне видљивости“. Ухапшен је у раним јутарњим сатима 28. августа 1942 године током усташке акције Виктора Томића. Сава Шумановић је стрељан у Сремској Митровици 30. августа 1942. године. Злочин је однео великог уметника који је свој живот подредио уметности, који је живео далеко од свега што није сликарство, уметност, који је размишљао о јединству стила, о разлици између своје и Сезанове контуре и о боји шидског предела.

Сава Шумановић, место, атеље и датум: Загреб, 1920, ГССШ

Сава Шумановић „Место предговора“, каталог изложбе на Новом универзитету, Београд, 1939