Урбани призори

УРБАНИ ПРИЗОРИ су у свом концептуалном регистру „манеовско – бодлеровско наслеђе у Шумановићевом ученом жанровском сликарском репертоару. Он је само тада за трен flaneur, пажљиви, радознали посматрач града што га вуче у „подземље“ међу одбачене, неприлагођене, друштвено неприхватљиве, узнемирујуће, а тако привлачне актере и актерке – „Бар у Паризу“ (1929) карактеристична сцена Шумановићевог бочног, стидљивог, али заинтересованог погледа у тај свет. Барско „ашиковање“ морнара и девојака за забаву ће касније да преточи у чедно сеоско шидско „Ашиковање на месечини“ (1939) и сродне мотиве.“ ( Мереник, Лидија „Једна француска епизода Саве Шумановића“, НС: ГМС, 2016, стр.29)

(Бар у Паризу, 1929, уље на платну, Ашиковање на месечини , 1939, уље на платну)